Wednesday, January 20, 2010

Excerpt (2) from “Against Destiny” translated into Russian/Отрывок (2) из романа Александра Долинина “Вопреки судьбе” в переводе автора

Alexander Dolinin, author of Against Destiny

(print ISBN 9781601641731, Adobe ebook ISBN 9781601643261, Kindle ISBN 9781601643278, Sony ISBN 9781601643285)

As I wrote previously, I have translated into Russian two excerpts (so far) from my novel Against Destiny (Russian title Вопреки судьбе, as the novel is advertised in Russian-language journals), for publication in the leading Canadian Russian-language newspaper Nasha Canada (Наша Канада). Below is the second of the two translations. It was published in issue #24 (208) December 2009, pages 10-11.


Отрывок из части 3 “В ПУТИ”.

Тем временем девушки в яранге внимательно следили за происходящим, прильнув к пологу выхода.
–Смотрите, девочки, мужчины! - воскликнула первая.
–Какие рослые, сильные! - прошептала вторая. - Один - чукча, остальные вроде русские.
–Наверное геологи или кто-нибудь в этом роде, - сказала третья.
–Тогда почему они с автоматами? - удивленно заметила первая. - Никогда не видела у геологов автоматов.
–Может быть потому что в округе много опасных людей, - догадалась четвертая.
–Кто бы они ни были, - сказала первая, - я бы хотела ребенка от кого-нибудь из них.
–Я тоже, - согласилась вторая, - мне уже двадцать три! Мне что же, всю жизнь оставаться пустоцветом?!
–А мне уже скоро двадцать пять! - воскликнула первая девушка. - Уже и старость не за горами! Я, девочки, полжизни бы отдала за то, чтобы переспать с одним из них.
–И я, - добавила третья, - поглядите на них, настоящие мужчины, не чета нашим слабосильным недоросткам...

–Это что такое?! Вы что, подглядываете за мной, паршивки несчастные?! - на пороге неожиданно возникла Кергина. - Вон из моей яранги! Вон! И чтобы ноги вашей здесь больше не было! А то нашлю на вас всех своих злых духов!
–Прости нас, тетя Кергина! Пожалуйста, прости! - со слезами на глазах взмолилась первая девушка.
–Клянусь духами-хранителями, мы стали смотреть только потому, что услышали мужские голоса! - попыталась оправдаться вторая.
–Ну как же вы могли?! - голос Кергины немного смягчился. - Как я вам теперь могу доверять?! Откуда я могу знать, не работаете ли вы на райуполномоченного?!
–Тетушка, ну поверь нам! Мы ведь оленеводки! Разве хоть кто-нибудь из честных оленеводов когда работал на советских уполномоченных?! - умоляла первая девушка. - Пожалуйста, ну пожалуйста, прости нас, тетя Кергина! Накажи нас, как хочешь, но только не прогоняй!
В слезах она бросилась на колени, и подруги последовали ее примеру.
Последовало минутное молчание, прежде чем Кергина снова открыла рот.
–Однако, вы все заслуживаете хорошей порки.
Кергина сняла с крючка на стене ремень из сыромятной оленьей кожи. Девушки, согнувшись, склонили головы в знак покорности. Кергина начала стегать их по спинам, а они молча и терпеливо сносили наказание.
–Ну, пожалуй что и хватит, - Кергина повесила ремень на место, - но больше никогда не пытайтесь подсматривать за старой Кергиной!
–Не будем, тетя Кергина! Никогда не будем!
–Надеюсь, - голос Кергины снова зазвучал спокойно и приветливо, - садитесь, я заварю нам чаю.

Какое-то время все пили чай молча, но потом первая девушка не выдержала.
–Тетя Кергина?
–Ну что тебе?
–Я хотела бы тебя спросить.
–И о чем же?
–Я...я не знаю, как начать. Я боюсь, ты опять рассердишься. Но...
–Ладно, - вздохнула Кергина, - говори! А то я вижу, ты иначе не успокоишься.
–Я...хотела спросить..., - запинаясь, пробормотала девушка, - о тех мужчинах, которые к тебе приходили... Тех с ружьями, геологов или кто они там?
–Об этом ты должна забыть, - лицо Кергины снова приняло каменное выражение, - иначе тебе придется забыть дорогу к моей яранге!
–Ну, тетушка, ну пожалуйста, не будь такой суровой! Пойми нас!
–Что же это я должна понять?
–Ты, тетушка, - настоящая женщина. У тебя были мужчины и был ребенок. А мы?... Что, если нас никто никогда не захочет, и вся наша жизнь будет тоскливой и пустой?
–Да-да, тетя Кергина, - поддержала третья девушка, - если у нас никогда не будет детей, что будет с духами-хранителями наших семейных очагов? Пойми нас, мы не хотим оставаться последними в роду. Ведь материнство - предназначение и счастье каждой женщины!
–Я уверена, что эти геологи будут нам рады, как и любые мужчины. Ведь мы молодые, здоровые и не дурны собой! - воскликнула вторая.
–И они ведь настоящие мужчины, сильные и мужественные,.- поддержала подруг четвертая. - Чует мое сердце, что сами Солнце и Рассвет привели их к нам. Пожалуйста, тетя Кергина, не препятствуй нашей с ними встрече! Заклинаем тебя Солнцем и Рассветом!
–За это, тетушка, потребуй от нас чего хочешь! - взмолилась первая. - Хочешь, мы будем приходить к тебе работать по праздникам?
Кергина вздохнула. Она, как никто, понимала девушек. Жажда мужчины, как и жажда материнства, так естественнны для молодой женской плоти. Она вспомнила свои годы с Яттой, долгие ночи сладостного томления. И главное, девушки хотели стать матерями - священное желание каждой женщины! И все же... подвергать Ятту, человека, который был ее жизнью, и его товарищей такой опасности? Впрочем, а так ли уж велика опасность? Ведь она прожила здесь двадцать лет, доверяя своим добрым соплеменникам, и они ни разу не обманули ее доверия. Они нуждались в ней, в ее помощи и заботе, и хранили ее существование в полной тайне от всех местных властей. И эти девушки из надежных семей, в которых нет ни одного партийного или комсомольца. Хотя нет, у Раулены старший брат - комсомолец, но он уже четыре года как уехал на какую-то стройку.

Кергина подумала и о Ятте с его товарищами. Захотят ли они сами? Ведь они еще молодые мужчины, а им пришлось годами жить без женщины. И лишь одному Создателю ведомо, долго ли вообще им еще суждено прожить. И весьма вероятно, что их не обрадует, если она помешает их встрече с девушками. Но ее долг в любом случае поставить их в известность, что девушки их видели.
–Что вам сказать? - вздохнула она. - Вы, голубушки, ужасно настырны. Но я знаю и вас, и ваших родителей, и всю вашу родню... Может быть, я и впрямь могу вам доверять?
–Можешь, конечно, можешь, тетя Кергина, не сомневайся! Клянусь! - выдохнула первая девушка.
–Тогда я, пожалуй, спрошу у них.
–Конечно, конечно спроси! - воскликнула вторая девушка. - Я уверена, они не откажутся. Как-никак, мы не уродки!
–Да не в этом дело! - возразила Кергина. - Но перед тем, как вы с ними встретитесь, вы должны поклясться своими жизнями и покоем душ своих предков...
–Чем хочешь, тетушка! - поспешила ее заверить первая девушка.
–Тогда, - голос Кергины стал заметно строже, - вы должны поклясться своими семьями и домашними очагами, и духами-хранителями своих предков, что вы никогда, никому не расскажете о встрече с этими людьми, что бы ни случилось, и кто бы ни спросил.
–Клянусь! - провозгласила первая девушка.
–Клянемся! - подхватили остальные.
Кергина окинула их пристальным взглядом:
–Вам надо помнить, что, если вы хоть кому-нибудь проговоритесь, и они и я можем попасть в руки подручных Усатого.
–Как, тетя Кергина?! - удивленно воскликнула вторая девушка. - Разве они не геологи, посланные сюда начальством?!
Кергина прикусила язык. Вопрос непростой. Что она должна сказать девушкам об этих людях? Пожалуй, лучше, если они будут знать правду, или по крайней мере что-то, близкое к правде. Тогда они поймут, почему им нельзя проговариваться.
–Что ж, - вздохнула она, - видимо придется сказать вам правду. Поклянитесь, что все, что вы услышите от меня сейчас, вы сохраните в полной и глубокой тайне.
–Клянемся, тетя Кергина! - хором воскликнули девушки, - Пусть наши языки отвалятся, если мы об этом хоть словом обмолвимся!
–Ну что ж, тогда...Впрочем, пожалуй, я сначала поговорю с ними самими. Узнаю, захотят ли они рискнуть встретиться с вами.
–Конечно, захотят! - уверенно воскликнула первая девушка. - Они так долго были без женщины!
–Как вы не понимаете, глупые девчонки, - развела руками Кергина, - что вопрос не в этом, а в их безопасности!
–Надеюсь, тетушка, ты скажешь им, что мы приличные девушки, а не какие-нибудь там комсомолки. Что нам можно доверять, - взмолилась вторая девушка.
–Ну что ж! - Кергина перевела дыхание. - Оставайтесь здесь, а я поеду увижусь с ними. Но помните, если вы еще раз посмеете подглядывать за мной, забудьте дорогу к моей яранге!
–Никогда, тетушка, никогда в жизни! - уверила ее первая девушка. - Сделаем все, как ты скажешь.
–Ну да ладно, - согласилась Кергина, - я скоро вернусь и скажу вам ответ мужчин.

Она свистом подозвала одну из своих собак, села на ездового оленя и уехала.

Tuesday, January 12, 2010

Excerpt (1) from “Against Destiny” translated into Russian/Отрывок (1) из романа Александра Долинина “Вопреки судьбе”.

Alexander Dolinin, author of Against Destiny

(print ISBN 9781601641731, Adobe ebook ISBN 9781601643261, Kindle ISBN 9781601643278, Sony ISBN 9781601643285)

I have translated into Russian two excerpts (so far) from my novel Against Destiny (Russian title Вопреки судьбе, as the novel is advertised in Russian-language journals), for publication in the leading Canadian Russian-language newspaper Nasha Canada (Наша Канада). Below is the first of the two translations. It was published in issue #24 (208) December 2009, page 10.
.
Из Части 2 "ПОБЕГ”.

Через пару дней, как Ятта и предсказывал, с утра пошел снег. Не пурга, способная в одночасье накрыть человека с головой, а просто сильный устойчивый снегопад. По словам Ятты, он должен был продлиться дня два. Лучшего времени для начала трудно было себе представить, и было бы глупо упустить такую возможность.
В короткий промежуток времени между подъемом и завтраком Трофимов, Бондаренко, Гольдберг и Тимошкин, собравшись в своем излюбленном месте за стеной сортира, в последний раз обсудили план действий. Сразу после завтрака они наскоро увиделись с Яттой, которому Бондаренко еще раз напомнил, как найти дорогу к их делянке.
Рабочий день шел как обычно. Они вчетвером работали, не прерываясь ни на минуту. Приступать к исполнению плана до обеденного перерыва было нельзя - тогда их отсутствие и труп вертухая будут обнаружены уже в середине дня. Самое лучшее время - вскоре после обеда, когда впереди останется еще шесть часов рабочего времени плюс час на дорогу домой. Этого вполне достаточно, чтобы уйти далеко. А так-как многие бригадиры заставляли своих подопечныхг трудиться и после окончания рабочего дня, чтобы выполнить дневную норму, в их распоряжении будет еще час или около того, пока их хватятся. Плюс еще сорок пять минут пока кто-нибудь из лагерной охраны доберется до делянки и поймет, что произошло. Итого не меньше восьми часов сорока пяти минут.

Ефрейтор Василий Пантелеев медленно ходил по делянке на своих лыжах, не спуская глаз с занятых работой мужиков и куря очередную самокрутку. На его часах было без четверти четыре по-полудни. А это значит еще шесть часов - целая вечность! - до того, как он сможет, наконец, отвести их назад в лагерь и вернуться в теплую казарму к ежевечерней выпивке и картам. И все эти бесконечные часы ему придется дрожать от холода и пронизывающего ветра и завидовать зэкам, согреваемым тяжелой работой. Господи, до чего осточертели ему эти северные края с их коротким и не слишком-то теплым летом и бесконечной лютой зимой, когда даже плевок замерзает на лету! И эта неизменнная говяжья тушенка на завтрак, обед и ужин. Единственная радость в этой постылой жизни - подрочить ночью, лежа на койке и думая о девушке с соблазнительными титьками и круглым задком. Только через год с лишним сможет он, наконец, вернуться в родной городок в среднерусских краях. Хотя, если подумать, много ли радостей ждет его там? Тяжелая работа в забое, очереди в продмаге, бесконечные постылые комсомольские, профсоюзные и всякие прочие собрания! И еще, ему придется постоянно видеть девчонку, за которой он перед службой пытался ухаживать. А она, когда его забрали в армию, взяла и вышла замуж за другого. Они даже и целоваться-то не начали.
Вдруг Тимошкин, размахнувшись топором, как бы невзначай задел плечо Трофимова. Тот с отборной руганью бросил свой топор в снег, кинулся на Тимошкина и наотмаш ударил его кулаком в лицо.
–Эй вы, - крикнул Пантелеев, - что за херня?! А ну живо, паразиты, за работу!
Трофимов с Тимошкиным, как ни в чем ни бывало, продолжали драться.
–Ах вы гниды! - заорал рассвирепевший Пантелеев. - Я вам, падлы, покажу!
Сорвав с плеча автомат, он рванулся к дерущимся и стал исступленно лупить их прикладом. И не заметил, как к нему сзади подскочил Бондаренко с топором. Мощный удар обухом по голове раскроил череп Пантелееву. Безжизненное тело рухнуло на Трофимова с Тимошкиным, повалив их на снег.
–Эй, капитан! Захарыч! Вставайте, он готов! - воскликнул Бондаренко.
Трофимов и Тимошкин поднялись на ноги. Гольдберг отвернулся и судорожно вздохнул.
–Мужики! - Тимошкин радостно взглянул на товарищей и на труп Пантелеева. Мы свободны! - он обнял Трофимова и Бондаренко. - Нет, мы и впрямь свободны! - он радостно прошелся по делянке, нос в крови и синяк под глазом.
–Не искушай судьбу, Захарыч, - тихим голосом возразил Трофимов. - Это только первый шаг, - он бросил взгляд вокруг. - Давай, Михаил, переодевайся в его форму. Она, к счастчью, не в крови.
Бондаренко подтащил труп Пантелеева к костру и стал стаскивать с него зимнюю форму.
–Бедный сукин сын, - вздохнул Гольдберг, - такой молодой, не больше двадцати и вот...
–Не знаю сколько их нам еще придется убить, - заметил Трофимов, - но без сомнения придется, и уже сегодня. Если Ятта придет сюда с конвоем, то... Кстати, сколько времени?
Бондаренко, который уже успел переодеться в зимнюю форму Пантелеева с теплым свитером под тулупом, снял часы с руки мертвого ефрейтора.
–Четыре.
–Через полчаса должен придти Ятта, - напомнил Трофимов и бросил взгляд на Бондаренко. - Ну, Михаил, ты выглядишь как настоящий солдат.
–Неплохой трофей, - согласился Тимошкин.
–Ты услышишь, когда они будут подходить? - спросил Трофимов Бондаренко.
–Само собой!
–Дай нам знак, - он повернулся к остальным, - и мы заляжем в засаду.
Тем временем Бондаренко обыскал карманы своей новой солдатской шубы и вытащил полную фляжку, - гляди, мужики, спиртяга!
–Отлично! - повернулся к нему Трофимов. - Выпей и дай другим.
–За нашу свободу! - Бондаренко поднял фляжку и сделал большой глоток.

Приглушенный свист Бондаренко загнал всех четверых в заросли. Бондаренко схватил автомат. В следующую минуту на делянке появился Ятта, сопровождаемый конвоиром. Бондаренко прицелился и сделал одиночный выстрел прямо в голову вертухаю. Тот свалился замертво. Трофимов, Гольдберг и Тимошкин вышли из своего укрытия.
–Ятта! - воскликнул Трофимов, обнимая товарища.
–Вы однако оцень вовремя, - произнес Ятта, - он уже нацал цто-то подозревать, мол поцему я поставил капканы прямо у рабоцей делянки.
–Ну и ладно! - усмехнулся Трофимов. - Ты здесь, и все тьфу-тьфу идет путем. И у нас еще однин комплект теплой зимней одежды. Ну что, это кому пойдет? - он бросил взгляд на тело в шубе. - Кажется, твой размер, Яков. Не возражаешь, Захарыч?
–Ни в коем случае!
Гольдберг подтащил тело к костру и быстро переоделся. После этого он повернулся к остальным. Его было не узнать в форме.
–Неплохо смотришься, Яков, - одобрительно поднял большой палец Бондаренко, - боец что надо.
–Пошли, - прервал его Трофимов, - гасите костер.
Бондаренко и Гольдберг надели лыжи, оставшиеся от двух вертухаев и взяли автоматы. Тимошкин с Яттой засыпали снегом костер, и все пятеро двинулись в путь навстречу снегопаду.

***
Вернувшись в гостинную, Авдеев, к удивлению гостей банкета, не вернулся на свое место за стoлом, а остался стоять в дверях.
–Извините товарищи, но я должен идти. Немедленно. Беляев, Аристов, за мной!
–Какая жалость, Павел Егорович! - воскликнула жена полковника. - Вы у нас, так-сказать, именинник.
–Ничего не поделаешь, Марья! - оборвал ее муж. - Долг службы. Я надеюсь, Павел Егорович, - повернулся он к Авдееву, - когда орден будет уже у тебя на груди, мы снова отпразднуем от души.
–Спасибо, товарищ полковник! - натянуто улыбнулся Авдеев. - Беляев, Аристов, живее!

–Которая бригада?! - Авдеев в упор посмотрел на лейтенанта Соловьева.
–Четырнадцатая, товарищ майор, лесоповальная. Бригадир - з/к Трофимов, остальные - з/к Бондаренко, Гольдберг и Тимошкин.
–Кто конвоир?
–Ефрейтор Пантелеев, первое отделение, третий взвод ВОХР.
–И как же они его достали?!
–Зарубили топором.
–Мать-перемать! - зарычал Авдеев. - Не иначе как обалдуй ссал!
–Никак нет, товарищ майор. Наша команда досконально обследовала место преступления, и никакой мочи не обнаружено. Да и ширинка у покойного застегнута.
–Е-размое! - взвился Авдеев. - Тогда как же на хрен они это сумели?!
–Очевидно, им удалось чем-то его отвлечь.
–Сколько раз мы им, недоумкам, твердили быть начеку каждую секунду?!
–Мы все узнаем, когда поймаем их, - пробормотал Соловьев, - и еще, товарищ майор...
–Что еще?!
–Там еще один убитый, солдат конвоя.
–Еще один?! - побагровел Авдеев.
–Так точно, товарищ майор. Рядовой Беленко из второго взвода.
–Тоже зарублен топором?
–Никак нет, товарищ майор. Выстрел в голову, вроде бы из пантелеевского АК. Беленко конвоировал Ятту на охоту.
–Ятту?! - глаза Авдеева полезли на лоб. - Ты хочешь сказать...?
–Так точно, товарищ майор. По неизвестной причине Беленко пришел к рабочему месту четырнадцатой бригады и был застрелен. Очевидно, Трофимовым и еже с ним. Я проверил местонахождение Ятты, он ушел в сопровождении Беленко еще утром и до сих пор не вернулся.
–Ятта заодно с этими мерзавцами?! Как он мог?! Какой ему-то прок, так-перетак, бежать?! У него же здесь распрекрасная жизнь!
–Они могли его заставить, запугать, - высказал предположение Беляев, - но, по той или иной причине, он ушел с ними...

–Товарищ майор, разрешите войти? - в дверях стоял лейтенант Макаров.
–Какие-нибудь новости? - спросил Авдеев, сердце которого замерло в надежде на радостную весть о поимке беглецов.
–Так точно, товарищ майор. Патрульная группа А из пяти военнослужащих третьего взвода, командир - сержант Багиров, найдена в зарослях в стороне от окружной тропы, по которой проходил их маршрут. Все застрелены наповал, с них снято все обмундирование, оружие и боеприпасы...

Monday, January 11, 2010

An interview in Russian Bazaar/ Интервью в Русском Базаре

Alexander Dolinin, author of Against Destiny

(print ISBN 9781601641731, Adobe ebook ISBN 9781601643261, Kindle ISBN 9781601643278, Sony ISBN 9781601643285)

Several days ago I was interviewed by a well-known journalist, Natasha Sharymova (Наташа Шарымова), for one of the major Russian-language North American newspapers, Russian Bazaar (Русский Базар), which is based in New York.

The interview has now been published, in Russian. You can access it by clicking here .

If you google “Александр Долинин Вопреки судьбе”, the page will show up in the top 10 listings.

I find one fact about my interviews interesting. So far I have been interviewed three times about Against Destiny (in Russian Вопреки судьбе). The first interview was published in Polish in Australia, and its English original is on my previous post. The second was live on Hamilton radio station CHML on Bob Bratina’s morning show. The third was the present interview by Natasha Sharymova. The three interviewers asked me quite different sets of questions, but independently raised one common question: Is my novel about an escape from Kolyma labour camp to Alaska based on documented information about a real escape? The same question was asked by many of my friends and also by a reader commenting on the novel.

My answer to this question is no. As far as I know, no documents about such an event have come to light, either in Russia or in Alaska. But the topic of an escape fascinated me.

In my last posting I explained that there were some speculations that an escape like this one could have happened. As for my novel, I only explore such a possibility. I develop a fictionalized probability of how this could happen.

Why Alaska? Because it was the closest destination for an escape from the Kolyma region, and the only realistic one. It is actually shorter and less dangerous than other destinations described in memoirs of real escapes. Thus in The Long Walk Slawomir Rawicz describes an escape from a Jakutija labour camp to British India by way of the Gobi desert. In As Far As My Feet Will Carry Me Josef Bauer describes his escape from a camp in Chukotskij peninsular via Siberia proper to the Caspian Sea and to Iran.

As for the characters in my novel, I asked myself a question: Who could carry out such an escape? First, it could be accomplished only by individuals who had a substantial military experience and knew how to fight through the obstacles. Second, in order to cover thousands of kilometers of the subarctic wilderness, there had to be a guide, an aboriginal person, for whom this land is a place of normal habitat.

So the plot of the novel is built around these parameters. The destination is Alaska. The escapees are a group of five, four of them World War II veterans (and there were in reality lots of such people in Stalin’s camps after the war) and one a Chukchi man. To see how events unfold, you have to read Against Destiny. If you read Russian, you can read my Russian translations of excerpts from my novel (entitled in Russian Вопреки судьбе) in Nasha Canada (Наша Канада), in issues 208 (December 2009, already published) and 210 (January 2010, forthcoming at the time of this posting). I plan to post them on my blog “History and Us”.

Thursday, January 7, 2010

Some questions about Against Destiny: The author responds

Alexander Dolinin, author of Against Destiny

(print ISBN 9781601641731, Adobe ebook ISBN 9781601643261, Kindle ISBN 9781601643278, Sony ISBN 9781601643285)

Many questions have been asked about Against Destiny before and after its publication. An interesting set of questions was raised in my very first interview which appeared under unusual circumstances - it appeared before the book was published, and not in the original English, but translated into another language, and on the other side of the Earth.

How did it happen? The interview (originally in English - below) caught the attention of Rev. Marian Szablewski, CR, a Polish-speaking priest in Adelaide, South Australia, which is more than 10,000 miles from where I live. He had the interview translated into Polish, by Teresa Wilkans, and published, a month before the release of Against Destiny, in the March 2009 issue of the most important publication in Polish in South Australia, the magazine Panorama. If your Polish is good enough, you can read the first page of the Polish translation by clicking here and the second page by clicking here.

Here is the interview:

What is your book about?
--It is about a daring escape of five brave men from a GULAG camp in North-Eastern Siberia to Alaska for a safe haven. More generally it’s about men, destined to seemingly inevitable death in a human hell, who choose to resist their grim fate rather than succumb to it.

Why did you decide to write it?
--In the literature about the GULAG and Stalin’s epoch in general, there was occasional brief mention that probably there were some successful escapes from camps in the Kolyma region to Alaska. There was no detail on the topic, but it somehow inspired me to think how such an escape could have happened and what kind of people could do it. And the novel sort of naturally developed from these considerations with some addition of my own fantasy to fill the gaps in real knowledge.

We already have The Gulag Archipelago. What’s the point of having a work of fiction about the same thing?
--Well, first of all fiction and documentary literature are different things, and one can hardly substitute for another. Documentary literature has the primary task of describing with maximum accuracy what really happened, while in fiction the author is entitled to apply his fantasy and apply it to what and how people think, feel and do in different situations they encounter. And apart from that, the primary topic of The Gulag Archipelago is life in the GULAG, while the primary topic of my novel is escape from it.

Isn’t this just a relic of the Cold War, which ended in 1989? Why should people in 2008 be interested in Stalin’s Gulag?
--For the same reason that they should be interested in Nazi crimes against humanity. Because such tragic periods of history are something that humanity should learn lessons from, at least for the purpose of preventing similar tragedies from happening again.

How would you compare the camps of Stalin’s Gulag to the concentration camps of Hitler? Weren’t Hitler’s camps much worse?
--No, I can’t agree with that. The GULAG camps certainly lacked gas chambers, but there were numerous other no less hideous ways of putting inmates to death, like for example freezing them alive. And above all the number of people who died there is no less, in fact more, than in the Nazi camps–although the GULAG prisoners lived much longer than the inmates of the Nazi concentration camps before they succumbed. In fact, the claim of some historians, that unlike Nazi Germany in Stalinist USSR there were no killing fields, is erroneous: there were a number of places of regular mass executions. Kurapaty in Byelorussia and Butovo Place near Moscow being the most famous. And there were so-called penal camps, in different sections of GULAG, where almost no-one survived, except for those who were lucky enough to be sent there not long before the camps were dissolved.
In general, I find the question inappropriate about who was worse and who was better: Hitler or Stalin. Whatever the intention, recognition of one as worse almost inevitably leads to partial rehabilitation of the other, as happened in the official historiography of Russia in the 2000's. To my mind, the attitude should be that both were extreme evil, which must not be forgiven or forgotten and from whose regimes we should take historic lessons.

Why do you think that there has been so much more written about the Nazi Holocaust than about the Gulag?
--It’s a good question, because so many people see no connection between Hitler and Stalin and, while preserving active memory of the Holocaust, prefer to forget Stalinist terror. I think there are two factors which can explain this situation.
First of all, the Nazi regime was vanquished, completely dismantled, and all its archives and other materials were publicized; as well, Auschwiz and Dachau were taken over by enemy troops. Nothing like that happened in post-Soviet Russia, where for example the KGB archives were opened only partially and some time in the mid-90's were closed again. This was because many people in authority at that time were former Soviet officials, who for understandable reasons were not interested in complete disclosure of the dark parts of Soviet history. And around then the campaign for so-called national reconciliation and concord started under the motto “Not everything was bad”, which reached its peak in recent years under the Putin-Medvedev regime. This regime made it known to the international community that it would regard the mere comparison between Nazism and Communism as an act of hostility towards Russia, which most of the Western public does not want to engage in.
Secondly, there was a difference in the strength of the lobbying to prevent historical amnesia towards the particular tragic events. The Western Jewish community did its best, and is still doing its best, to prevent the Holocaust from being forgiven or forgotten–and rightly so. There is no equally powerful pressure with regard to GULAG.

Do you think that the greater attention to the Holocaust is reasonable?
--No, I firmly disagree with that. Stalin’s terror took at least 20 millions lives, and to my mind that in itself explains why it deserves equal attention with the Holocaust. Above all, if we forget such tragic events, we risk their repetition at some different time in a somewhat different form.

There is a lot in your novel about the Chukchi, an aboriginal people of Northern Siberia. You don’t look Chukchi yourself. How do you know so much about them?
--Well, as I said before, in the beginning I was thinking about what kind of people could manage a successful escape. And I came to the conclusion that one of them had to be a native, who knew both the escape route in that territory and the required survival skills. And Chukchi is the main aboriginal nationality in the extreme North-East of Siberia. So I read several ethnographic reports on them, the main one being the fundamental book Chukchi Material Culture, written by the prominent Russian ethnographer Vladimir Bogoraz in the early 20th century. I also read Russian translations of Chukchi tales and legends. And all that gave a reasonably comprehensive knowledge of this people.

You have five different characters, each with a different type of background, escaping from their labour camp in Northern Siberia and trying to get to Alaska. How did you decide what backgrounds of the prisoners to choose? Do they cover the range of the different types of people who would have been in the camps in the late 1940s?
--Well, again, I started with figuring out what kind of men would be capable of such an escape. This led me to the choice of Trofimov, Bondarenko and Yatta, each of whom were essential for the success of the enterprise. Trofimov is an experienced combat officer, a captain of infantry with a nearly four years of war experience, Bondarenko an equally experienced partizan with expertise in fighting a guerilla war in the woodland, and Yatta a nomadic aboriginal who knows the terrain and all the skills of living in the extreme north in both taiga and tundra. Also, they represented certain types of people who were in GULAG at the time described. The other two were chosen mostly on the ground of representing two distinct groups that were downtrodden and oppressed by Soviet authorities, as they were previously under the tsars: Russian peasants and Jews–Timoshkin being a Russian peasant and Goldberg a Jew. Also, the figure of Goldberg, the most morally reflective of the five, helps to raise the uneasy and controversial issue of whether and to what extent forcible resistance to a reign of terror is justified.

Why do the escapees in your novel head for Alaska rather than for some other place?
--Well, Alaska was the closest foreign safe haven from the point of view of distance as well as availability–being separated from their camp only by land and by a strait which was ice-covered in winter. And the way there lay through wilderness away from populated places and major highways, which made pursuit far more difficult. And, as you can understand, after they killed several camp guards they could not even think of going anywhere within the borders of the Soviet Union.

Was it really possible to escape from the Gulag, or is your novel just an unrealistic fantasy?
--In fact, though official Soviet propaganda claimed that escapes were absolutely impossible, it was not so. There were numerous escapes from GULAG with varying success. A few of them are described in Solzhenitsyn’s GULAG archipelago, volume 2, in the chapter called “Changing one’s fate”. Others are described in one of the Shalamov's Kolyma Tales, “The Green Prosecutor”. As you will read there, some of them were actually successful, although some of the successful escapees were later re-arrested. Also, some successful escapes from GULAG were widely known in the West, and even described by escapees - the most famous accounts being The Long Walk by Slawomir Rawicz and As Far As My Feet Will Carry Me by Josef Bauer.